Nikola Pašić (1845-1926), političar, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Radikalne stranke. Rođen je 18.12. 1845. u Zaječaru u pekarskoj porodici.Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom, svoje školovanje je nastavio 1866. upisavši Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih.
Svoju političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. Godine 1881. godine kad je zvanično osnovana Radikalna stranka, Pašić je bio prvi predsednik Glavnog odbora. Po izbijanju Timočke bune napušta zemlju, a decembra 1883. je u odsustvu osuđen je na smrt. Posle abdikacije kralja Milana (1889, vratio se u zemlju i ponovo preuzeo vođstvo Radikalne stranke. Dva puta je bio gradonačelnik Beograda: 30.12. 1889 - 14.1. 1891. godine i 10.1. 1897 - 13.11. 1897. godine. Predsednik srpske vlade postao je prvi put 11.2. 1891. Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana 1899, kao radikalski prvak osuđen je na 5 godina zatvora, ali je odmah pomilovan i pušten. Sledećih nekoliko godina, do Majskog prevrata 1903, bio je van političke scene. Uključuje se u politički život 1901, a posle ubistva Aleksandra Obrenovića i povratka na vlast dinastije Karađorđević (1903), Pašić ponovo preuzima vođstvo Radikalne stranke.
Nastavlja sa svojom političkom delatnošću kao:
- pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova u periodima 1904-05, 1906-08, 1912-18. i potom u Kraljevini SHS 1921. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku.
- predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913.
- jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917.
- predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919.
- jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je država dobila oblik unitarne monarhije.
Pašić je iznenada preminuo 10. decembra 1926. od srčanog udara, u 81. godini života. Sahranjen na Novom groblju u Beogradu. U političkom životu Srbije, Pašić je proveo 48. U Zaječaru je 1992. osnovana zadužbina "Nikola Pašić. U Beogradu postoji Trg Nikole Pašića i na njemu impozantan spomenik Nikoli Pašiću.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Nikola_Pa%C5%A1i%C4%87


Ђорђе Генчић рођен 4.11.1862. године у селу Велики Извор надомак Зајечара и потиче из угледне и богате породице. Своје прво образовање је стекао у Зајечарској полугимназији као одличан ученик. Наставио је са школовањем у Бечу где је похађао приватну трговачку школу, затим одлази у Русију где похађа приватно војно училиште. Имао је велики допринос у политичкој будућности Србије крајем 19. и почетком 20. века. као један од организатора Мајског преврата у коме је са престола свргнута династија Обреновића а доведена династија Карађорђевића. Такође је допринео и развоју рударства у источној Србији својим рудником Српски Балкан који је био један од водећих рудника угља у земљи. Учинио је доста и као доборчинитељ. Умро је октобра 1938. године у Београду а своје имање у вредности од 100.000.000 динара завештао је држави.


Хајдук Вељко Петровић, најпопуларнији јунак Првог српског устанка (око 1780, Леновац, округ тимочки — око 20. јула 1813, Неготин).
У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са својих 22 година, као младић одметнуо се у хајдуке. Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешини Смедеревске нахије. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета, да побуни Криви Вир и Црну Реку. 1809 храбро је бранио Бању од Турака. 1810. године одликован је златним руским орденом за храброст. 1811 постао је војвода и упућен је у Неготин, на Крајину. Велики бојеви око Неготина почели су у лето 1813. Турци су почели да опседају Неготин појачањима које им је посало турски паша из Влашке. Очекивана помоћ коју је Вељко тражио није стигла. Једно јутро, око 20. јула, кад је наређивао оправке на Малом шанцу, погоди га топовско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да изговори само :"Држ!". Након Вељкове погибије, Турци су заузели Неготин и Крајину. Женио се два пута. Друга његова жена, Чучук Стана, била му је нарочито мила.

http://www.muzej.mod.gov.yu/izlozbe/licnosti/licnosti.htm

Zoran Radmilović je bio poznati srpski glumac. Rođen je u Zaječaru 11. maja 1933. godine, a preminuo u Beogradu 21. jula 1985. godine. Po očevoj želji upisao je pravo u Beogradu, potom studirao i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu; uporedo je oprobao glumačke mogućnostu u KUD „Ivo Lola Ribar“, potom upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju te započeo karijeru u Beogradskom dramskom pozorištu (1962-1968), u kome isprva nastupa u manje značajnim predstavama. Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović uskače u naslovnu ulogu u Kralju Ibiju (na sceni Ateljea 212), predstavi koju pretvara - razotkrivajući potpuno izuzetnu glumačku nadarenost - u trijumf . Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozorištu (stalni je član Ateljea 212 od 1968. godine do smrti), na filmu, televiziji i estradi, sve su one ostale u sjeni "uloge života" u Kralju Ibiju. Na filmu je debitovao 1962. godine (Čudna devojka,Jovana Živanovića) i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima Glineni golub (T.Janić, 1966), Ram za sliku moje drage (Mirza Idrizović, 1968), Pogled u noć (N.Stojanović, 1968), Paviljon 6 (L. Pintilie, 1978), Srećna porodica (Gordan Mihić, 1980). Nagrada "Zoranov brk" se dodeljuje svake godine u čast Zorana Radmilovića na manifestaciji "Dani Zorana Radmilovića" u Zaječaru. Nagrada je ustanovljena 1991. godine
http://sr.wikipedia.org/sr


Да ли Ви имате неке познате личности из Видина?

Мнението е редактирано от: Dejan, на: 2007/07/05 13:35

А неко би могао и да да свој коментар !!!